Има томе већ доста времена, ако не и више, како смо ја и моја колегиница присуствовале конференцији за нас teacher-e и биле заиста одушевљене свим што смо чуле и виделе, али нисмо то објавиле на овом нашем блогу, а јесте за објављивање, и сада ево извештаја са тог нашег кратког али упечатљивог путешествија.

ИЗВЕШТАЈ О КОНФЕРЕНЦИЈИ

У великој дворани Сава Центра у Београду, 9.новембра, одржана је конференција под називом Oxford Day у организацији издавачке куће  The English Book.

За професоре из Ниша превоз је био организован до Сава Центра и назад. Пред препуном двораном Сава Центра представили су се професори David Crystal, AdrianTennant, Lindsay Clandfield и Jan Blake. Својом харизмом и начином излагања, често прекидани бурним аплаузом, успели су да учине овај дан посебним. У холу је постављена продајна изложба уџбеника, речника, ридера, часописа где нико није одолео, а да не пронађе понешто за себе. По завршетку предавања, на магично путовање кроз шездесете и музику Битлса водила нас је група The Bestbeat која и визуелно и вокално подсећа на Битлсе. Уз звуке незаборавних мелодија заказали смо следећи сусрет у мају идуће године.

                                         наставнице Александра и Данијела 

Овај снимак је јако лош али представља какво такво подсећање на атмосферу коју су направили ови наши Битлси. Невероватни су и заиста звуче феноменално. Верујте ми на реч. А на следећем посту ћемо и о правим Beatles-има.

Предавање које је одржао Дејвид Кристал је такође за памћење. Његова прича о енглеским језицима је целу салу Сава центра испунила тишином, предавач нам је држао пажњу пуна два сата. Ово је само део који треба да покаже да је и данас живу реч могуће употребити уколико постоји култура говорништва. Треба неговати усмено приповедање, а то нам је касније још живописније доказала приповедач, storyteller, Lindsay Clandfield, чију вештину нисам снимила, јер просто нисам могла да престанем да је слушам заједно са још 1300 људи у сали који су били потпуно увучени у њене приче. Били смо деца окупљена око ватре у некој пећини, а слике нису биле на екрану, већ у нашим главама и свако је имао свој филм, али заједничку поруку.